Spasavajte ljude, a ne banke

Način na koji Evropa pokušava da pomogne Grčkoj potpuno je suprotan od onoga što bi trebalo raditi i neminovno predstavlja srljanje u propast. A sunovrat Grčke skupo će koštati i ostale zemlje u evrozoni i van nje…

Da je ovo poručio bilo ko drugi, verovatno i ne bi bilo razloga za veliku zabrinutost. Dramatično upozorenje je, međutim, izrekao Roberto Lavanja, bivši ministar ekonomije Argentine, čovek koji možda jedini na svetu zna kako se ekonomski mrtva zemlja, na ivici potpunog kolapsa, podiže na noge i pretvara u privrednog diva.

Izgubljena kontrola

Lavanja tvrdi da se paketima strogih mera štednje, koji se nameću Grčkoj, spasavaju samo banke, ali ne i ljudi. Grčka, kaže on, treba da preuzmemodel Argentine jer bi se tako izvukla iz dugova i krenula napred poput njegove zemlje pre desetak godina. Preduslov za to je odustajanje od ekonomske politike koju nameće MMF.

- Paketi štednje nisu neophodni, jer postoji opasnost da zajam nikada ne bude vraćen, a grčki budžetski deficit je sada veći nego što je bio pre prve tranše pomoći MMF-a – naglasio je Lavanja.

On je pojasnio da se takvom politikom spasavaju banke, a ne narod koji je prinuđen da vraća kredite za nepokretnu imovinu. Prva stvar koju je Argentina svojevremeno uradila, podsetio je Lavanja, bila je da produži rokove za isplatu dugova građana, iako su im predstavnici MMF-a rekli da krše suštinska pravila kapitalizma.

- MMF zaboravlja da osiromašeni ljudi više nisu potrošači, a tako se ne podstiče privredni rast – kaže bivši argentinski ministar.

ROBERTO LAVANJA: MMF zaboravlja da osiromašeni ljudi više nisu potrošači, a tako se ne podstiče privredni rast

Lavanja smatra da je izlazak iz krize moguć bez rešenja MMF-a, koji predlaže uvek isti tip ugovora o budžetskoj politici:

- To je smanjenje novca koji se daje narodu, plata, penzija, državne pomoći, ali takođe i redukcija javnih radova, koji omogućavaju otvaranje novih radnih mesta, što je potpuno apsurdno. MMF Grčkoj nudi model po kome se treba svega odreći u korist banaka.

Argentinski stručnjak ističe da je Grčka preokupirana istim ekonomskim problemima sa kojima se Argentina suočavala pre deset godina – budžetskim deficitom, vrtoglavim padom BDP-a, prezaduženošću i eksplozijom nezaposlenosti. Navodi, međutim, da je Grčka u boljoj socijalnoj situaciji od Argentine koja je bila izolovana država, dok je ona članica jedne od najjačih svetskih ekonomskih unija. Veruje i da nije dobro što su se Grci vezali za evro pošto su tako izgubili kontrolu nad svojom monetom.

- Grčka, umesto da otplaćuje dugove, treba da ulaže u obrazovanje, nauku i tehnologiju, da finansira infrastrukturu i podstiče produktivnost, i to pre svega u uslužnom i turističkom sektoru – zaključio je Lavanja.Profesor Fakulteta za bankarstvo Zoran Grubišić kaže da je Lavanja u pravu, ali da treba razdvojiti javnu štednju od privatne.

Preko leđa građana

- Ta javna štednja ne bi trebalo da ide preko leđa građana, odnosno smanjivanja plata i penzija, što traže od Grčke. Štednja je potrebna, ali ne na ovaj način. Postavlja se pitanje gde je tu privreda i kako uticati na rast proizvodnje. Treba, recimo, štedeti na preglomaznoj administraciji i te ljude polako prebaciti u sektor privrede, a nikako na investicijama koje otvaraju nova radna mesta – naglašava Grubišić i dodaje da je preporuka da se ulaže u obrazovanje i nauku opravdana i da država koja ima problema sa javnim dugom ne bi trebalo da troši novac na spasavanje banaka.

Sa tim se slaže i profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić:

- Ideja da država pomaže banke nema smisla. Da to može da dovede do oporavka privrede, veće zaposlenosti i rasta izvoza bilo bi opravdano. Od čega će država vraćati dug ako se ne okrene realnom sektoru i proizvodnji koje su izvozno orijentisane.

Objavljeno: 22. 02. 2012. u 23:19 | Br. pregleda: 26

Kategorija: Ekonomija

• Francuska uslovljava ratifikaciju fiskalnog pakta
  Grci za dva dana povukli 1,2 milijarde evra depozita
  Grčka kriza ruši cene na Volstritu
  „The Independent“: Kako su Nijemci zaradili na evru i zašto se diskriminišu mali grčki rođaci?!