Nju dill, Maršalov plan….?

Podijeli

Tweet

Za spas Grcke potreban je „Nju dil“, „Maršalov plan“ ili „Herkulov plan“ – smatraju u EU.

• 

U Grckoj se previše štedi, a premalo investira u privredu – to je najcešca zamjerka – ali EU je sada promijenila pristup i smatra da bi sredstva za pomoc sada trebalo da stižu brže i da se ulažu u projekte.
Politicari rado kreiraju bombaste nazive, pogotovo ako je rijec o Grckoj, zemlji na rubu bankrota. Šef Zelenih u Evropskom parlamentu Danijel Kon Bendit kaže da se mora naci plan za Grcku koji, s jedne strane, predvida otpis dugova, a, s druge strane, reformu i Maršalov plan – investicioni plan, jer inace privreda nece moci da oživi.
Mnogi strucnjaci smatraju da takve etikete nisu ni posebno loše. Jer, na kraju krajeva, ipak sve zavisi od sadržaja programa. Iza kulisa vec djeluje takozvani „Tim za brza dejstva“ za Grcku – grupa strucnjaka koju predvodi Nijemac Horst Rajhenbah.  On Grcima želi da pomogne da prvo iskoriste milijarde koje su im vec stavljene na raspolaganje kao pomoc. A to su, kako kaže ovaj iskusni krizni menadžer, evropski strukturni fondovi. Jer, od novca koji im je na raspolaganju do kraja ovog perioda pomoci, znaci do kraja sljedece godine, Grci su poceli da koriste samo trecinu. Upravo u tome ce im pomoci Rajhenbahov tim.
Grcka ima potencijal za uspješno baratanje tim novcem, smatra strucnjak za privredu Janis Emanulidis.  „Na podrucju industrije turizma sigurno nisu iskorišcene sve mogucnosti. Osim toga, infrastrukturni projekti otvaraju mogucnost da se privreda oživi i u drugim dijelovima zemlje, a ne samo u centralnom regionu oko Atine. Primjer za to je energetski sektor. Tu se razmišlja o korišcenju regenerativnih energija, prije svega solarne energije.
Grckoj je potrebna i sasvim prakticna pomoc, kaže demohrišcanski poslanik Evropskog parlamenta Markus Piper. „Zaista je na raspolaganju još mnogo evropskog novca koji bismo rado dali, ali koji ne bi našao logicnu i razboritu primjenu na licu mjesta. Zbog toga moramo da se obratimo regionalnim vlastima, moramo da im pružimo odgovarajuca znanja i strucnu pomoc da bi taj novac mogao da bude uložen kako treba“ – navodi on.
Ali, sve i ako koncept proradi, morace da produ godine dok se ne isplate investicije u infrastrukturu. Hitna pomoc je potrebna prije svega malim i srednjim preduzecima u Grckoj.
Grcke banke više ne daju nove kredite. Uz pomoc novca Evropske unije firme za zdravim jezgrom mogle bi da budu spašene – da se nanovo osnuju, navodi „Dojce vele“.  Mnogi mladi Grci žele da sami pokrenu neki posao, ali ih treba usmjeriti na pravi nacin – na primjer, u IT-branši koja se stalno razvija. Maršalov plan za Grcku znaci, prije svega, veliki rad na mnogo malih polja.

Objavljeno: 16. 02. 2012. u 11:51 | Br. pregleda: 40

Kategorija: Ekonomija, Vijesti

• Kameron zaprijetio vetom
  Kriza u evrozoni potopila berze
  Britanci štampaju drahme
  Posljednja sjednica parlamenta, Merkelova za referendum o evru