Jedan od inženjera američke svemirske agencije NASA Don Peti trenutno je deo tima Ekspedicije 31, i tokom leta napravio je 18 fotografija zvezdanog neba.

- Ovi zvezdani tragovi napravljeni su od nekoliko fotografija u razdbolju od 10 do 15 minuta. Kod modernih digitalnih fotoaparata trajanje ekspozicije često ne prelazi 30 sekundi, zbog elektronskog detektora. Kako bih postigao dužu ekspiziciju radim ono što mnogi astronomi amateri rade. Uzmem nekoliko ekspozicija od 30 sekundi, koje posložim uz pomoć softvera za obradu fotografija i onda dobijem dužu ekspoziciju – napisao je Peti na „Flickr“ nalogu koji pripada NASI.

Ratovi, savezi, dogovori, prodaja – samo su neki od razloga zbog kojih je kroz istoriju menjan izgled zemalja u Europi.

Pogledajte kako su se menjale granice evropskih država tokom hiljadu godina.

Koncept UNI-CUB dizajniran je za prevoz jedne osobe koja ovim uređajem upravlja sedeći na njemu kao na nekoj vrsti barske stolice, a nastao je razvojem prehodnog U3-X prototipa.

Pogon vozilu daje litijum-jonska baterija koja sa jednim punjenjem omogućava autonomiju kretanja od 6 km pri maksimalnoj brzini do 6 km/h.

UNI-CUB se kreće pomoću dva točka. Veći točak uglavnom služi za pokretanje napred-nazad, dok je zadnji, manji točak zadužen za rotaciju i promenu pravca kretanja. Pri bočnom kretanju angažovana su oba točka.

Vozilom se upravlja balansiranjem telom ili pomoću daljinskog upravljača. U Hondi smatraju da je prednost koncepta UNI-CUB u njegovim kompaktnim dimenzijama, velikoj pokretljivosti i slobodi prilikom kretanja.

Takođe, prema njihovim rečima, vozilo je zamišljeno tako da su njegova brzina i sloboda kretanja slične onima koje čovek ima prilikom hodanja. Na taj način, objašnjavaju u Hondi, kretanje koncepta UNI-CUB je “u harmoniji sa drugim ljudima koji se nalaze u okolini.”

Verovatno se pitate čemu ovo uopšte služi. S obzirom da je 22% japanskog stanovništva prekoračilo starosnu granicu za penzionisanje, zemlja se sve više okreće ka tehnologijama koje su usmerene ka potrebama starih ljudi.

Tako je Toyota 2008. godine demonstrirala svoj izum nazvan Winglet koji ljudima olakšava kretanje. Taj uređaj je sličan američkom Segveju, skuteru dvotočkašu koji se za razliku od Hondinog koncepta UNI-CUB vozi stojećki.

Šta je sledeći korak u televizijskim inovacijama?

Odgovor je providnost – nevidljivi ravni ekran koji se stapa sa kućnim okruženjem kada se ne koristi. Komad providnog stakla bez okvira sofisticiranog dizajna koji ne utiče na izgled kućnog enterijera.

Nekoliko profesora srednje škole Ebi Keli Foster iz Masačusetsa dogovorilo se da se našali na račun svojih učenika. Dok su momci i devojke davali intervjue na temu završetka školske godine, profesori su u pozadini izvodili svoje najbolje plesne pokrete, tako da učenici ne primete.

Tokom petominutnog snimka intervjuisano je nekoliko učenika, ali nijedan nije posumnjao da mu iza leđa pleše profesor.

Intervju je zapravo bio „nameštaljka“ koju je sprovodio profesor istorije, kako bi omogućio svojim kolegama da izvedu šalu.

Dok je jedan momak davao izjavu u koncertnoj sali, iza njega su igrala dvojica profesora, od kojih je jedan udarao palicama za doboš o glavu.

Svoje plesačko umeće nije skrivao ni profesor u plavoj košulji koji je igrao iza vrata, dok je njegova učenica govorila kako je provela školsku godinu.

Kratak video, koji prati pesma „I Wanna Dance With Somebody“ od Vitni Hjuston, do sada je pogledalo oko 240.000 ljudi.

Ljudi imaju ugrađeni “gej radar”, koji im dozvoljava da za tren oka utvrde da li je osoba gej ili strejt, otkriva studija Vašington univerziteta. Naučnici pored toga tvrde da je lakše prozreti žensku seksualnost nego mušku i to samo gledanjem u damu.

Za potrebe istraživanja naučnici su zamolili studente da utvrde nečiju seksualnost na osnovu gledanja slika manje od 1 sekunde.

U 2/3 slučajeva ispitanici su bili u stanju da utvrde da li je žena lezbijka ili ne, a ispravno su pogodili i opredeljenja muškaraca u 57% slučajeva. Na slikama nije bilo ljudi sa naočarima i šminkom, a i kosa je bila “odsečena” kako bi ispitanicima otežali zadatak.

Studija sugeriše da mi nesvesno odlučujemo da li je neko heteroseksualac ili homoseksualac svaki put kada upoznamo novu osobu.

Međutim nemaju svi “gej radar”. U studiji piše da je u ovom eksperimentu “uvek bila mala grupa ljudi koji nisu imali sposobnost da razlikuju gej i strejt lica.”

“Starije osobe ili one iz različitih kultura koji nisu odrastale sa saznanjem da postoje homoseksualci su bili manje precizni u određivanju nečije seksualne orijentacije.”

Mangupi ostaju mangupi, kaže Jovan Polovina poznat kao profa Joca. Pred sam odlazak u penziju nešto sam oboleo, a oni odmah pomisliše: gotov. Pa daj brže-bolje da mi se oduže. Ali zaoboravili da se Sremac ne predaje tako lako. Istina, dolazili su sa tom idejom i bojažljivo ispipavali, prateći moju reakciju. Bio sam iznenađen, moram priznati. Posle, kada sam razmislio, pristanem. Jer, jednog dana moram umreti.

Crni mermerni spomenik dominira varoškim grobljem. Na njemu, sa obe strane, u prirodnoj veličini slika profe Joce sa obaveznim sremačkim šeširom. Koliko je profa bio omiljen, najbolje govore ispisane poruke: „Jovan Polovina, narodni učitelj fizike i streljaštva“, „Đake treba voleti, učiti, poštovati i voljen ćeš biti“, „Čini dobro, ne kaj se“, u potpisu „Spomenik podižu učenici“.

On je za nas ostao naš najomiljeniji profa, kako za vreme školovanja tako i danas kao penzioner. Ostaće to i kada se preseli u legendu, poručuje Zorica Stefanović Garašanin, jedna od hiljada Jocinih đaka.

U potrazi za boljim životom iz siromašnog sremskog sela Prnjavora Joca je u Novom Sadu diplomirao fiziku i matematiku i vratio se u Inđiju gde je ostao nastavnik sve do penzionisanja.

Đaci su mogli da mi kažu sve. Ali da slažu, nisu smeli. A, znali su da neće biti kažnjeni, a ja da oni dva puta istu grešku neće ponoviti, otkriva Polovina sitnicu iz svog pedagoškog rada.

Dok su se mnogi laktali kako bi se „ogrebali“ za unapređenje ili veću platu, Joci su njegovi đaci uvek bili na prvom mestu. Rezultat: njegovi brojni đaci su lekari, inženjeri, novinari, vrsne zanatlije i vredni seljaci.

Moji đaci su postali deo mene, kaže profa Joca. Zajedno smo – oni odrastali, a ja sazrevao. Nikada nisam pravio razlike među njima. Svi su bili isti i prema svima sam se isto odnosio. Kažnjavati nisam znao.

A mangupa je uvek bilo. Ali i za njih je leka bilo. Kolege se čudile zašto đaci sa mojih časova nikada nisu bežali. Nije bilo tajne, već takav odnos na časovima fizike, koja nije kod đaka baš omiljen predmet, gde učenici aktivnim učešćem, pitanjima i zaključivanjem u obradi nove lekcije sami postaju „predavači“.

Mladići koji su stajali na semaforu iza „lamborginija“, vidno impresionirani skupocenim automobilom, kao da su predosetili da se nešto nesvakidašnje sprema pa su na vreme izvadili telefon i snimali šta se dešava na raskrsnici.

Čekajući zeleno svetlo na semaforu u Čikagu, komentarisali su kako će se mašina ispred njih „lansirati iz mesta“. Ali, stvari se nisu odvile po planu. Pošto je vozač „lamborginija“ nagazio gas i počeo da skreće ulevo, ubrzo je izgubio kontrolu nad autom, proklizao i zabio se u dva automobila koja su se kretala u suprotnom smeru. Da stvari budu još neverovatnije, umesto frontalnog sudara, „lamborgini“ se zaglavio između njih.